Kazna za parkiranje blizu raskrsnice – koliko sme da se priđe

Parkiranje blizu raskrsnice jedna je od najčešćih grešaka koje vozači prave u gradskim ulicama.

Razlog je jednostavan: mnogi gledaju samo da li „ima mesta“, a ne proveravaju da li je to mesto dovoljno udaljeno od raskrsnice i da li je parkiranje tu uopšte dozvoljeno.

Problem nije samo u tome da li vozilo u tom trenutku nekome smeta. Čak i ako se čini da ima dovoljno prostora za prolazak, vozilo može biti parkirano u zoni u kojoj je parkiranje zakonom zabranjeno.

Parkiranje nije dozvoljeno na raskrsnici, niti na udaljenosti manjoj od 5 metara od raskrsnice. Preciznije, zabrana važi na raskrsnici i na odstojanju, odnosno rastojanju manjem od pet metara od najbliže ivice poprečnog kolovoza.

Drugim rečima, parkiranjem suviše blizu ugla, rizikujete se kazna za parkiranje blizu raskrsnice i kada nema posebnog znaka zabrane parkiranja.

Koliko su kazne za parkiranje blizu raskrsnice?

Parkiranje u zabranjenoj zoni kod raskrsnice tretira se kao nepropisno parkiranje, a kazna za ovaj prekršaj je 5.000 dinara za fizičko lice.

Raskrsnica je izričito navedena među mestima gde su zaustavljanje i parkiranje zabranjeni, a zabrana obuhvata i prostor manji od 5 metara od najbliže ivice poprečnog kolovoza.

Visina kazne može zavisiti od konkretne situacije, prekršajnog naloga, lokalne prakse i toga da li je vozilo samo kažnjeno ili ga je uklonio „pauk“.

Ako vozilo odnese pauk, ukupan trošak može biti znatno veći od same kazne. U tom slučaju vozač ne plaća samo prekršaj, već i troškove uklanjanja i čuvanja vozila, što ceo slučaj može učiniti mnogo skupljim.

Iznos kazne proverite na prekršajnom nalogu, a imajte u vidu da se trošak može uvećati ako vozilo odnese pauk.

Koliko metara od raskrsnice sme da se parkira?

Od raskrsnice morate ostaviti najmanje 5 metara prostora. To znači da se vozilo ne sme parkirati ni na samoj raskrsnici, ni u zoni koja je bliža od 5 metara od raskrsnice.

Ovo pravilo je važno jer ne zavisi od toga da li se vozaču čini da vozilo nekome smeta. U praksi, problem nastaje čim je vozilo ostavljeno u zabranjenoj zoni:

Pravilo se odnosi na rastojanje manje od pet metara od najbliže ivice poprečnog kolovoza. Zato nije dovoljno proceniti „od oka“ da vozilo ne smeta. Bitno je da se nalazi van zabranjene zone.

Najbezbednije je računati da je dozvoljena zona za parkiranje tek ona koja počinje najmanje 5 metara od raskrsnice. Sve bliže od toga može predstavljati prekršaj.

Postoji poseban izuzetak kod jednosmernih ulica, ali on važi samo nakon raskrsnice, gledano u dozvoljenom smeru kretanja. Pre raskrsnice i dalje treba poštovati pravilo od 5 metara.

Kako se meri udaljenost od raskrsnice?

Udaljenost se ne meri od centra raskrsnice, već od najbliže ivice poprečnog kolovoza. To je važno jer vozači često pogrešno procenjuju udaljenost tako što gledaju sredinu raskrsnice ili sam ugao trotoara.

Praktično gledano, ako se bilo koji deo vozila nalazi u zoni manjoj od 5 metara od raskrsnice, vozač rizikuje kaznu. Nije dovoljno da samo točkovi budu „malo dalje“ ako branik, zadnji kraj vozila ili neki drugi deo automobila ulazi u zabranjenu zonu.

Najsigurnije je da celo vozilo bude van zone od 5 metara, a ne samo prednji ili zadnji točkovi.

Kod procene rastojanja posebno treba obratiti pažnju na delove vozila koji se često zanemaruju:

Ovo pravilo postoji zbog preglednosti i bezbednosti. Vozilo parkirano preblizu raskrsnice može zakloniti pogled vozačima koji ulaze u raskrsnicu, skreću ili pokušavaju da se uključe u saobraćaj.

Izuzetak kod jednosmerne ulice

Kod jednosmernih ulica postoji važan izuzetak. U jednosmernoj ulici parkiranje može biti dozvoljeno na manje od 5 metara nakon raskrsnice, gledano u dozvoljenom smeru kretanja.

To znači da, kada prođete raskrsnicu u dozvoljenom smeru, u određenim slučajevima možete parkirati bliže raskrsnici nego što bi inače bilo dozvoljeno. Međutim, ovaj izuzetak ne znači da možete parkirati bilo gde oko raskrsnice.

Pre raskrsnice i dalje ne bi trebalo parkirati unutar 5 metara. Izuzetak važi tek kada se raskrsnica prođe u dozvoljenom smeru kretanja.

Jednostavno rečeno: u jednosmernoj ulici smete da parkirate odmah uz raskrsnicu tek kada je prođete, ali ne i pre raskrsnice.

Takođe, u jednosmernoj ulici vozilo se može parkirati uz desnu ili levu ivicu kolovoza. Ako postoje parking mesta na sredini kolovoza, ona se mogu koristiti samo ako su označena saobraćajnim znakom kao mesta za parkiranje.

Zašto je parkiranje blizu raskrsnice zabranjeno?

Parkiranje blizu raskrsnice zabranjeno je pre svega zbog bezbednosti. Raskrsnica je mesto gde se pravci kretanja ukrštaju, gde vozila skreću, usporavaju, uključuju se u saobraćaj ili propuštaju druge učesnike.

Svako vozilo parkirano preblizu raskrsnice može dodatno otežati te radnje.

Najčešći problemi su smanjena preglednost, otežano skretanje i blokiranje normalnog toka saobraćaja. Vozač koji izlazi iz bočne ulice može imati zaklonjen pogled, dok vozač koji skreće može morati da ulazi u suprotnu traku ili da pravi širi manevar.

Ovakvo parkiranje naročito može da napravi problem u situacijama u kojima je potrebno više prostora ili bolja preglednost:

Ovo je posebno problematično za autobuse, kombije, kamione i druga veća vozila, kojima je potrebno više prostora za skretanje. Automobil parkiran preblizu ugla može im ozbiljno otežati prolaz.

Parkiranje blizu raskrsnice može ugroziti i pešake i bicikliste, naročito ako se u blizini nalaze pešački prelaz ili prelaz biciklističke staze. Kada vozilo zakloni preglednost, pešak ili biciklista mogu biti primećeni kasno, što povećava rizik od nezgode.

Da li „samo na kratko“ menja stvar?

Mnogi vozači misle da neće biti u prekršaju ako se zaustave „samo na minut“ ili uključe sva četiri pokazivača pravca. Međutim, kod raskrsnice nije presudno da li ste stali na minut ili deset minuta, već da li ste vozilo ostavili u zoni gde zaustavljanje i parkiranje nije dozvoljeno.

Važno je razlikovati zaustavljanje i parkiranje. Zaustavljanje je prekid kretanja do 3 minuta, pod uslovom da vozač ne napušta vozilo. Ako vozač izađe iz automobila, to se smatra parkiranjem bez obzira na to koliko kratko odsustvo traje.

Takođe, ako vozač ostane u automobilu, ali stoji duže od 3 minuta, smatra se da je vozilo parkirano.

U praksi, sledeće okolnosti mogu promeniti tretman vozila iz zaustavljenog u parkirano:

Zato „upaljena sva četiri“ nisu opravdanje za parkiranje u zabranjenoj zoni. Ona ne poništavaju pravila o zabrani zaustavljanja i parkiranja.

Na primer, ako vozač „izleti na brzinu“ do kioska, a automobil ostavi sa uključenim svim pokazivačima pravca, to se smatra parkiranjem ako je napustio vozilo. Trajanje nije presudno ako su ispunjeni uslovi da se vozilo smatra parkiranim.

U takvim situacijama kazna za parkiranje blizu raskrsnice može biti izrečena i kada je vozač planirao da se zadrži vrlo kratko, jer je presudno mesto na kom je vozilo ostavljeno, a ne samo namera vozača.

Šta ako nema znaka zabrane parkiranja?

Znak zabrane parkiranja nije uvek potreban da bi parkiranje bilo zabranjeno. Pravilo o 5 metara od raskrsnice važi kao opšte zakonsko pravilo.

To znači da vozač ne može da se brani time što „nije bilo znaka“. Ako je vozilo parkirano na raskrsnici ili na udaljenosti manjoj od 5 metara od najbliže ivice poprečnog kolovoza, parkiranje može biti nepropisno bez obzira na to da li je znak postavljen.

Postoje i druga mesta gde je parkiranje zabranjeno čak i bez posebnog znaka.

U te situacije spadaju mesta na kojima bi parkirano vozilo moglo da ometa saobraćaj, pešake ili vozila javnog prevoza:

Važno je razlikovati pravu saobraćajnu signalizaciju od samovoljnih oznaka. Natpisi poput „ne parkiraj“, kao i fizičke prepreke poput čunjeva, stolica, kofica ili sličnih predmeta, nemaju zakonsku snagu ako nisu postavljeni u skladu sa propisima.

Štaviše, takvo zauzimanje javnog prostora može i samo predstavljati prekršaj.

Zaključak

Glavno pravilo je jednostavno: ne parkirajte na raskrsnici niti na udaljenosti manjoj od 5 metara od nje. Rastojanje se računa od najbliže ivice poprečnog kolovoza, a ne od centra raskrsnice ili proizvoljno od ugla.

Cilj ovog pravila je da se obezbede preglednost, bezbednost i normalan protok saobraćaja. Vozilo parkirano preblizu raskrsnice može zakloniti pogled, otežati skretanje, ugroziti pešake i bicikliste ili napraviti problem većim vozilima.

Vozači ne bi trebalo da se oslanjaju samo na postojanje znaka zabrane, jer mnoga pravila važe direktno po zakonu. Raskrsnica i zona od 5 metara oko nje jedan su od takvih primera.