Šta se dešava ako ne platite parking kaznu na vreme?

U svakodnevnom govoru najčešće se kaže „parking kazna“, ali pravno gledano, stvar nije baš tako jednostavna. Kada ne platite parkiranje u zoni, Parking servis obično izdaje takozvanu doplatnu kartu, dnevnu kartu ili nalog za plaćanje.

Iako to za vozače izgleda kao kazna, postavlja se pitanje da li je to zaista kazna u pravnom smislu ili samo pokušaj naplate neplaćene usluge parkiranja.

Razlika je važna. Kaznu, u pravom smislu te reči, mogu da izriču državni organi na osnovu zakona. Parking servis je javno komunalno preduzeće, a ne sud, policija ili drugi državni organ koji vodi prekršajni postupak.

Zbog toga se često ističe da Parking servis ne može samostalno da „kažnjava“ građane kao što to može nadležni državni organ.

Drugim rečima, nije sporno da parking treba platiti ako se koristi. Sporno je da li Parking servis može da odredi dodatni, znatno veći iznos samo zato što parking nije plaćen na vreme, i da taj iznos tretira kao obavezu koja liči na kaznu.

Šta se dešava ako ne platite u roku?

Ako ne platite parking na vreme, Parking servis obično izdaje doplatnu ili dnevnu kartu.

U praksi se često navodi rok za plaćanje, najčešće nekoliko dana od izdavanja obaveštenja. Ako se taj iznos ne plati u ostavljenom roku, dug može kasnije da se uveća kroz kamatu, troškove postupka i eventualno izvršenje.

Pravno gledano, jedno od spornih pitanja jeste koliki iznos Parking servis uopšte može da potražuje.

Prema pravnim tumačenjima, ako parking nije plaćen, osnov za naplatu trebalo bi da bude stvarno vreme korišćenja parkinga koje kontrolor može da utvrdi i dokaže.

To se najlakše vidi na jednostavnom primeru:

• ako sat parkiranja košta 50 dinara;
• ako vozilo nije imalo plaćen parking 3 sata;
• osnov za naplatu bio bi 150 dinara, a ne automatski znatno veći iznos.

Problem nastaje kada se za neplaćeno parkiranje ne traži samo cena stvarnog korišćenja parkinga, već znatno veći iznos kroz doplatnu ili dnevnu kartu. Takav iznos se u praksi ponaša kao kazna, iako se često formalno ne naziva kaznom.

U nekim tumačenjima pominje se rok od 7 dana za plaćanje takvog računa. Ako se ne plati, Parking servis može da pokuša naplatu sudskim putem, uz kamatu i sudske troškove. Kao osnov za postupak može da se koristi neplaćeni račun, odnosno verodostojna isprava.

U praksi korisnici često navode i rok od 8 dana, u kojem je iznos navodno manji, nekada i 50% niži. Posle tog roka obično se traži pun iznos, a kasnije se mogu dodati kamata, troškovi opomene, advokata, suda i izvršitelja.

Ovo ne treba posmatrati kao univerzalno pravilo koje važi u svakom gradu i za svaki slučaj, već kao čestu praksu koju vozači opisuju.

Zato je najvažnije da se obaveštenje ne ignoriše. Čak i ako smatrate da naplata nije osnovana, ignorisanje može dovesti do toga da se početni iznos kasnije pretvori u mnogo veći dug.

Može li Parking servis da vas „kazni“?

Parking servis može da naplaćuje uslugu parkiranja, ali je sporno da li može da izriče kazne.

Kazna podrazumeva postojanje zakonskog osnova, nadležnog organa i propisanog postupka. Parking servis nije državni organ koji vodi prekršajni postupak, već javno komunalno preduzeće koje upravlja parkiralištima.

Zbog toga se često pravi razlika između naplate usluge i kažnjavanja.

Ako ste koristili parking i niste ga platili, može se tvrditi da postoji dug za korišćenje usluge. Međutim, ako se naplaćuje višestruko veći iznos koji nema vezu sa stvarnim vremenom parkiranja, onda se postavlja pitanje da li je to zapravo prikrivena kazna.

Važno je razlikovati ovu situaciju od klasičnih saobraćajnih prekršaja:

• neplaćanje parkiranja nije krivično delo;
• neplaćanje parkiranja u tačno određenom vremenu nije predviđeno kao prekršaj kaznenim odredbama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima;
• to nije ista vrsta odgovornosti kao prolazak kroz crveno svetlo, prekoračenje brzine ili nepropisno parkiranje koje ometa saobraćaj.

Još jedan važan argument jeste da odluke grada ili opštine ne mogu biti iznad zakona.

Ovaj podatak se često koristi kao argument da doplatna karta nije isto što i zakonita kazna koju može da izrekne državni organ.

To ne znači da vozač može bez posledica da ignoriše svako obaveštenje.

Znači da postoji pravna razlika između kazne i potraživanja za neplaćenu uslugu. U praksi, Parking servis najčešće pokušava da naplati iznos kao dug, a ne kao klasičnu prekršajnu kaznu.

Najveći rizik može biti izvršitelj

Najveći problem kod neplaćene parking karte nije uvek početni iznos, već ono što može da se desi ako se dug dugo ignoriše.

Iznos koji je na početku relativno mali može vremenom da poraste zbog kamate, sudskih troškova, troškova advokata i troškova izvršitelja.

U praksi se dešava da dug od nekoliko stotina dinara preraste u nekoliko hiljada ili čak više od deset hiljada dinara.

Korisnici navode primere u kojima početni iznos može da naraste najmanje pet puta.

Postoje i iskustva gde je dug od oko 900 dinara na kraju narastao na više od 12.000 dinara. Takođe se pominju slučajevi blokade računa i problemi sa dokazivanjem da je uplata izvršena.

Poseban rizik postoji ako ne obraćate pažnju na poštu. Ako postupak dođe do izvršitelja, obaveštenja mogu stizati na adresu vlasnika vozila.

Ako se pošta ne preuzima ili se ignoriše, postupak može nastaviti da teče, a osoba može tek kasnije da sazna da joj je račun blokiran ili da joj je novac skinut.

Još jedan problem je situacija kada vozilo formalno glasi na jednu osobu, a koristi ga neko drugi.

Ako je vozilo i dalje registrovano na vas, posledice mogu stići na vašu adresu čak i ako vi niste vozili automobil.

U takvoj situaciji problem obično ne nastaje samo zbog same parking karte, već zbog nekoliko vezanih okolnosti:

• vozilo se i dalje vodi na vlasnika koji ga možda ne koristi;
• obaveštenja i potraživanja stižu na ime vlasnika;
• vlasnik može kasno da sazna za dug ako ne prati poštu ili ako vozilo faktički koristi neko drugi;
• u praksi su opisani slučajevi u kojima je novac skinut osobi na koju se vozilo vodi.

Zato je najgora opcija da se papir sa vozila baci i da se kasnije ignorišu opomene. Čak i ako smatrate da iznos nije osnovan, važno je da reagujete na vreme.

Kada predmet dođe do izvršitelja, više se ne bavite samo početnom parking kartom, već i dodatnim troškovima koji mogu biti mnogo veći od prvobitnog iznosa.

Šta možete da uradite?

Ako dobijete doplatnu ili dnevnu parking kartu, prvo proverite sve podatke. Pogledajte datum, vreme, lokaciju, registarski broj, zonu i iznos.

Proverite da li ste možda već platili parking SMS-om, aplikacijom ili na drugi način. Ako jeste, odmah sačuvajte dokaz.

Najvažnije je da čuvate svu dokumentaciju, jer vam ona može biti ključna ako kasnije dođe do spora.

U to spadaju:

• SMS potvrde;
• uplatnice;
• izvodi iz banke;
• fotografije vozila;
• obaveštenje koje je ostavljeno na automobilu;
• svaka pošta koju dobijete u vezi sa tim slučajem.

Ako smatrate da naplata nije osnovana, ne bi trebalo samo da ignorišete obaveštenje. Bolje je da pokušate da osporite potraživanje ili da reagujete čim dobijete zvaničan akt. Ako stvar dođe do izvršenja, jedan od koraka je podnošenje prigovora na rešenje o izvršenju.

Prigovor je važan zato što se njime osporava prinudna naplata i otvara prostor da se raspravi da li dug zaista postoji i u kom iznosu.

Postoji nekoliko spornih elemenata na koje se često ukazuje. Doplatna karta se često piše na vlasnika vozila, iako vlasnik možda nije bio vozač. Papir ostavljen pod brisačem nije isto što i lično uručenje.

Takođe, takav način ostavljanja obaveštenja nije standardno zakonsko uručenje kazne u postupku koji vodi državni organ.

To može biti važno ako se kasnije raspravlja o tome da li ste pravilno obavešteni i da li je postupak sproveden kako treba. Međutim, sama činjenica da je obaveštenje bilo pod brisačem ne znači automatski da možete bez posledica da ignorišete sve što kasnije stigne.

Posebno treba reagovati ako dobijete opomenu, predlog za izvršenje ili rešenje o izvršenju.

Na kraju

Ako ne platite parking kartu na vreme, početni iznos može kasnije da se uveća. Dug može otići u dalji postupak, uz kamatu, sudske troškove, troškove advokata i izvršitelja. U najnepovoljnijem slučaju, može doći i do blokade računa ili prinudne naplate.

Sa druge strane, pravno je sporno da li Parking servis uopšte može da vas „kazni“ u pravom smislu te reči.

Parking servis nije državni organ, a doplatna karta se često posmatra kao naplata neplaćene usluge, ne kao zakonita kazna. Posebno je sporno kada iznos doplatne karte višestruko premašuje cenu stvarnog korišćenja parkinga.