Parking kazne se retko dešavaju potpuno slučajno. U većini slučajeva vozač napravi prekršaj iz žurbe, navike ili zato što ne poznaje dovoljno jasno pravila parkiranja.
Nekada je u pitanju samo nekoliko minuta “na brzinu”, nekada pogrešna procena prostora, a nekada uverenje da se određeni način parkiranja “toleriše” zato što ga rade i drugi vozači.
Međutim, problem nije samo novčana kazna. Nepropisno parkirano vozilo može biti uklonjeno “paukom”, što značajno povećava ukupni trošak.
Kazne za nepropisno parkiranje kreću se od 5.000 do 10.000 dinara, dok se uklanjanje vozila dodatno plaća.
Danas ćemo govoriti o pet najčešćih situacija zbog kojih vozači dobijaju parking kaznu, kao i praktični saveti kako da ih izbegnete.
1. Parkiranje u “kontra smeru” u dvosmernoj ulici
Parkiranje u “kontra smeru” dešava se kada vozač u dvosmernoj ulici ostavi vozilo uz levi ivičnjak, tako da je automobil okrenut suprotno od smera kretanja saobraćaja.
Na prvi pogled to može delovati kao mala greška, naročito ako je ulica mirna ili ako se vozaču učini da je tako lakše da zauzme slobodno mesto.
Ipak, u dvosmernoj ulici način na koji je vozilo okrenuto ima direktne veze sa bezbednim uključivanjem u saobraćaj.
U dvosmernoj ulici vozilo se parkira uz desnu ivicu kolovoza, u smeru kretanja svoje saobraćajne trake. To znači da automobil treba da bude okrenut kao i ostala vozila koja se kreću tom stranom ulice.
U jednosmernoj ulici parkiranje može biti dozvoljeno i uz levu i uz desnu ivicu kolovoza, ali samo ako to saobraćajna signalizacija dozvoljava.
Ovakvo parkiranje je problematično najviše pri isparkiravanju. Vozač tada ne izlazi iz mesta prirodno u svoju traku, već mora da se uključi u saobraćaj preko suprotne trake.
Time se povećava rizik od sudara, posebno ako je ulica uska, prometna ili ako nailaze vozila iz oba smera.
Dodatni problem nastaje kada je preglednost slaba, na primer zbog parkiranih automobila, krivine, lošeg osvetljenja ili loših vremenskih uslova.
2. Parkiranje na trotoaru bez dovoljno prostora za pešake
Delimično parkiranje na trotoaru može biti prekršaj, čak i kada vozilo ne zauzima ceo pešački prostor.
Parkiranje na trotoaru je zabranjeno, osim ako postoji znak koji ga dozvoljava. Čak i tada mora ostati najmanje 1,60 metara za prolaz pešaka.
Ovo je posebno važno za:
- roditelje sa dečijim kolicima;
- osobe sa invaliditetom;
- starije osobe;
- decu.
Kada vozilo zauzme trotoar, pešaci često moraju da siđu na kolovoz, čime se direktno ugrožava njihova bezbednost.
Tolerisanje ovakvog parkiranja u nekim ulicama ne znači da je ono legalno. Vozilo može biti kažnjeno, a ako ozbiljno ometa prolaz pešaka ili saobraćaj, može biti uklonjeno.
Pre parkiranja na trotoaru proverite:
- da li znak dozvoljava takvo parkiranje;
- da li pešacima ostaje najmanje 1,60 metara za prolaz.
3. Parkiranje preblizu raskrsnici, pešačkom prelazu ili na mestima gde se ometa preglednost
Parkiranje blizu raskrsnice, pešačkog prelaza, ćoška ili krivine često predstavlja ozbiljan bezbednosni problem.
Iako vozaču može delovati da je vozilo ostavljeno “samo malo” bliže prelazu ili raskrsnici, takav položaj može znatno smanjiti preglednost drugim učesnicima u saobraćaju.
Zabranjeno je parkiranje na pešačkom prelazu, na raskrsnici, u neposrednoj blizini raskrsnice i najmanje pet metara od najbliže poprečne ivice kolovoza.
Vozilo ne sme biti ostavljeno ni na mestima gde ometa preglednost, kao što su krivine, prevoji ili lokacije gde zaklanja saobraćajni znak.
Najveći problem je to što parkirano vozilo može sakriti važne učesnike ili informacije u saobraćaju:
- pešaka koji prilazi prelazu;
- dete koje izlazi između parkiranih automobila;
- vozilo koje izlazi iz sporedne ulice;
- biciklistu ili motociklistu;
- saobraćajni znak;
- deo raskrsnice, krivine ili prilaza.
Kod pešačkih prelaza je rizik posebno veliki. Ako je automobil parkiran preblizu prelazu, vozač koji nailazi može kasno primetiti pešaka.
Isto važi i za pešaka, koji zbog parkiranog vozila može imati slabiji pregled kolovoza i pogrešno proceniti da li je bezbedno da pređe ulicu.
Slično je i kod raskrsnica. Vozilo parkirano preblizu ćoška može zakloniti pogled vozaču koji izlazi iz sporedne ulice. Tada se on često mora pomeriti napred da bi video da li može da se uključi u saobraćaj, čime i sam ulazi u rizičnu poziciju.
4. Blokiranje drugih vozila, garaža, kolskih ulaza i javnog prevoza
Kazna može uslediti i kada vozilo nije ostavljeno na mestu sa znakom zabrane, ali svojim položajem nekoga blokira ili ometa normalno kretanje.
Drugim rečima, nije dovoljno da vozač proveri samo da li postoji znak zabrane parkiranja. Važno je i da proveri da li njegovo vozilo nekome zatvara prolaz, izlaz ili pristup.
Nepropisno je parkirati vozilo tako da sprečava izlazak drugog automobila sa parking mesta. Isto važi za parkiranje ispred kolskog ulaza, garaže, dvorišta ili zgrade.
Zabranjeno je i parkiranje na stajalištu javnog prevoza, uz tramvajske ili vozne šine, kao i na mestima rezervisanim za osobe sa invaliditetom bez odgovarajućeg prava.
Problem nastaje čim neko ne može normalno da koristi prostor koji mora ostati dostupan:
- da izađe sa parking mesta;
- da uđe u garažu, dvorište ili kolski ulaz;
- da bezbedno prođe ulicom ili trotoarom;
- da priđe stajalištu javnog prevoza;
- da koristi parking mesto rezervisano za osobe sa invaliditetom;
- da prođe vozilom hitne službe, dostave ili komunalne službe.
Ovakve situacije često izazivaju najviše problema u praksi, jer direktno utiču na druge ljude. Ako neko ne može da izađe iz garaže, da pomeri svoje vozilo ili da normalno koristi javni prevoz, vrlo brzo može biti pozvana komunalna milicija ili saobraćajna policija.
Posebno je problematično parkiranje ispred kolskih ulaza i garaža, čak i kada vozač planira da se zadrži samo nekoliko minuta.
Vlasniku ili korisniku tog prostora tih nekoliko minuta može značiti kašnjenje na posao, pregled, sastanak ili hitnu obavezu.
5. Loša procena prostora i brzoplet manevar pri parkiranju
Loša procena prostora dešava se i početnicima i iskusnim vozačima, naročito u gužvi, uskim ulicama ili pod pritiskom drugih vozila.
Najčešći problemi nastaju kada vozač ne proveri okolinu pre manevra. Fokusira se na vozilo iza kojeg želi da se parkira, a zanemari pešake, bicikliste, vozila koja prolaze ili prepreke pored kolovoza.
Zbog loše procene automobil može ostati:
- ukoso;
- predaleko od ivičnjaka;
- delimično van obeleženog parking mesta;
- zadnjim delom izbačen ka kolovozu;
- preko dva parking mesta.
Ako vozilo zauzima deo kolovoza, blokira prolaz ili ometa saobraćaj, vozač može dobiti kaznu.
Pre manevra proverite:
- retrovizore;
- mrtav ugao;
- pešake i bicikliste u blizini;
- udaljenost od ivičnjaka;
- da li zadnji deo vozila ostaje u kolovozu;
- da li automobil zauzima više od jednog parking mesta.
Ako je mesto premalo ili zahteva rizične korekcije, bolje je potražiti drugo.
Za kraj
Parking kazna se najčešće može izbeći jednostavnom proverom pre nego što izađete iz automobila. Dovoljno je da odvojite nekoliko sekundi i proverite osnovne stvari.
Da li je vozilo parkirano u pravom smeru? Da li postoji znak zabrane? Da li ste dovoljno udaljeni od raskrsnice i pešačkog prelaza?
Da li pešaci mogu normalno da prođu? Da li nekoga blokirate? Da li je vozilo pravilno poravnato i bezbedno ostavljeno?
Ako je odgovor na bilo koje od ovih pitanja problematičan, bolje je pomeriti automobil nego rizikovati kaznu ili uklanjanje vozila.