Kolika je kazna za parkiranje na mestu za osobe sa invaliditetom?

U svakom gradu u Srbiji postoji određeni broj „žutih“ parking mesta rezervisanih za osobe sa invaliditetom.

Ona nisu tu da bi bila „privilegija“ za građane koji se otežano kreću ili da bi ostala prazna, već da bi im omogućila da obave sve ono što završavamo svi – da odu kod lekara, u kupovinu, uđu udržavnu instituciju ili u apoteku, da stignu na posao.

Mnogi vozači, nažalost, ne razmišljaju o posledicama korišćenja takvog parking mesta „samo dok nešto završe na minut“. Kad se neko bez prava parkira na ovakvom mestu, on ne pravi samo zakonski prekršaj, već utiče na život i dostojanstvo drugih, ugrožavajući pravo na slobodu kretanja osobi sa invaliditetom.

Bez obzira na to što na tom mestu možda u trenutku kada vi na njega nailazite nema nikoga, nikad ne znate da li će nekome ko se teško kreće ili roditelju deteta sa invaliditetom baš to mesto zatrebati čim vi okrenete leđa.

Ovaj tekst je tu da podigne svest o problemu parkiranja na mesta za osobe sa invaliditetom, objasni vam tačno kako zakon definiše ovaj prekršaj, kolike su kazne, kome se izriču, kako izgleda praksa kontrole i šta možete da uradite ako ste dobili prekršajnu prijavu.

Ako ste do sada mislili da je ovako nepropismo parkiranje sitan prekršaj koji niko neće primetiti, verujemo da ćete nakon čitanja promeniti mišljenje.

Zakonska regulativa

U Srbiji je parkiranje na mestu za osobe sa invaliditetom regulisano Zakonom o bezbednosti saobraćaja na putevima.

Ključni deo je član koji kaže da na ta mesta imaju pravo da se parkiraju isključivo vozila koja imaju važeću invalidsku nalepnicu izdatu od nadležnog organa.

Kada se parkirate na mesto rezervisano za osobe sa invaliditetom, možete se nadati da vas iz parking setrvisa ili komunalne policije neće uhvatiti, ali pravo svakog građanina, a naročito osobe koja ima pravo na mesto koje ste stali, jeste da pozove nadležne i prijavi vas.

Oni su dužni da izađu na teren, evidentiraju vozilo i izdaju prekršajni nalog. U slučaju da ste dobili kaznu za ovakav prekršaj, možete je platiti u roku od 8 dana i time ostvariti pravo na popust od 50% i ovo važi kako za fizička lica, tako i za pravna lica i preduzetnike.

Ove sume se odnose samo na parkiranje bez nalepnice, a ne na zloupotrebu tuđe nalepnice ili falsifikovanje, što je ozbiljniji prekršaj.

Kome se izriču kazne?

• Vozačima bez nalepnice: Ukoliko stanete na mesto rezervisano za osobe sa invaliditetom a nemate invalidsku nalepnicu, kazna je vaša odgovornost bez obzira na to ko je vlasnik automobila.

• Pravnim licima i preduzetnicima: Kad je vozilo registrovano na firmu, kazna ide firmi. Ako ste preduzetnik, plaćate 15.000 dinara, a za pravna lica kazna može iči i do 50.000 dinara. Zakonski je predviđena i dodatna odgovornost lica zaduženog za korišćenje vozila.
  Ovo znači da ako je vozilo registrovano na firmu ili drugo pravno lice, pored same firme odgovornost može snositi i osoba koja je stvarno koristila vozilo u trenutku prekršaja, na primer zaposleni kome je vozilo dato na korišćenje. Takvo lice može odgovarati prekršajno i snositi deo kazne.

Šta ako ste nepravedno kažnjeni?

Ako smatrate da je kazna neosnovana ili da postoje okolnosti koje je nadležni organ propustio da proveri, možete podneti prigovor u roku navedenom na nalog, što je obično 8 dana od prijema. U prigovoru precizno objasnite zbog čega smatrate da je kazna greška.

Na primer, ako ste imali važeću nalepnicu koja je pala ili nije bila dobro vidljiva, priložite fotografije i kopiju rešenja o dodeli nalepnice.

Po prijemu prigovora organ je dužan da odluči u roku od 30 dana, što je standardni rok za rešavanje ovakvih zahteva i da vas pismeno obavesti o ishodu postupka.

Važno je napomenuti da parkiranje na trotoaru bez jasno obeleženog mesta i odgovarajuće saobraćajne signalizacije takođe predstavlja prekršaj. Iako se često toleriše u praksi, vozilo koje ometa prolazak pešaka, osoba sa invaliditetom ili roditelja sa kolicima može biti sankcionisano.

Kazna ili društvena odgovornost – izbor je na vama

Povlašćeno mesto za parkiranje nije nešto što treba da zloupotrebljava bilo ko – ni vozač bez nalepnice ni onaj ko vozi auto osobe sa invaliditetom bez njenog prisustva. Ono se ne treba smatrati privilegijom, već preduslovom za lakše funkcionisanje osobe sa invaliditetom u svakodnevnom životu.

To znači da je potreba mnogo veća od dostupnih kapaciteta. Dakle, svako ko bez prava stane na mesto namenjeno osobi sa invaliditetom, dramatično krši ljudsko pravo na kretanje onima koji su u našem društvu među najranjivijima i dodatno otežava ionako dovoljno težak položaj ove grupe građana u Srbiji.

Zato, kazne nisu tu da bi samo punile budžet, već da bi štitile dostojanstvo i slobodu kretanja. Društvena odgovornost podrazumeva da svako od nas, čak i kad ima mogućnost da parkira na takvo mesto, svesno bira da to ne učini